Svaki ekonomista koji nije predvideo i video 1990 godine po padu "komunizma" da je na redu velika ekonomska kriza u kapitalizmu treba da se okane posla bavljenja ekonomijom, njenom statiskom, analizom i planiranjem a posebno da se ne bavi poslom ekonomskog analiticara.
Ova ekonomska kriza kojoj su temelji udareni 1990 godine sada se tek u svom pocetnom "sjaju" pokazuje.
Naime, pravi uzroci krize nisu nikakva "finansijska kriza" niti danasnja "ekonomska kriza", pravi uzrok te krize je to sto se danas proizvodi daleko vise roba nego sto postoji realna potraznja za tim robama. Pravi izvor krize je ogromna proizvodnja iz zemalja istoka, prvenstveno Kine. U takvoj situaciji prednost u prodaji roba ima prevenstveno jeftinija roba dok kvalitet robe pada u drugi plan. Odrzavanje takve situacije na petogodisnjem nivou drasticno menja situaciju jer kvalitetnija roba ima sve manje kupaca i drasticno poskupljuje i u potpunosti otvara put jeftinijoj robi. Proizvodnja kvalitetnije robe je pred potpunom propasti i verujem ugasice se. Danas apsolutnu primat u proizvodnji materijlnih dobara je u rukama Kine i sasvim sigurno mogu da kazem danas da su oni svetska ekonomska sila broj 1, ma sta ko govorio i pisao i kakvu statistiku vodio. Navescu primer lose procene svetskih ekonomista o vrednosti svetskih kompanija. Kao prva kompanija u svetu se govorilo da je to americka kompanija GM ali u ovoj krizi je ta kompanija bankrotirala i trazila zastitu od poverilaca sto govori o njoj da je to jedna ekonomski losa kompanija i da joj nikako ne pripada to prvo mesto u svetu. Ali po zapadnom merilu i ljudima koji veruju u zapad to je najbolja i najaca kompanija. Dali je ili nije prosudite sami.
Zasto kazem da je Kina svetska ekonomska sila broj 1.
Prvo: Kineza u Kini ima preko 1,5 milijadi a ceo svet ima oko 6 milijardi ljudi te logicno postavlja se pitanje dali 1,5 milijadi ljudi moze da obezbedi materijalna dobra za 6 milijardi ljudi. MOZE. Drzavi od 1,5 milijardi ljudi sa danasnjim stepenom razvoja tehnologije proizvodnja materijalnih dobara sasvim sigurno pripada prvo mesto po ekonomskoj snazi. Sada se postavlja pitanja sta ce da radi ostatak od 4,5 milijardi ljudi. Kakve oni to usluge mogu da ponude da bi preziveli. Pored svega ovoga danas u Kini ima jos mnogo nezaposlanih ljudi koji jedva cekaju posao. Sta ce biti u momentu kada Kina ne bude imala problema sa nezaposlenim mozemo samo da zamislimo.
Drugo: ogromna vecina svetske proizvodnje je u njihovim rukama, cene njihovih proizvoda su u odnosu na proizvode ostalih zemalja u svetu daleko nize sto im dalekosezno obezbedjuje garantovanu proizvodnju, zaposlenje i napredak nacije.
Trece: dok ceo svet trese ekonomska kriza u Kini nema te krize, oni su i dalje u usponu, sto govori realnu istinu, da tamo gde postoji proizvodnja nema nikakve krize. Ovde sad ne bi pisao o novim dzinovima koji su takodjer na pomolu a to su Indija i Brazil. Takodje nije za potcenjivanje ni ostatak azijskih zemalja. Sem toga te zemlje imaju i visok broj nezaposlanih sto ce dovesti do jos veceg smanjenja cene radne snage i pada cene proizvoda na svim trzistima sveta. Dok na zapadu cene budu skakale, tamo ce cene padati.
Cetvrto: Kina je prosle godine proglasena za najveceg izvoznika u svetu. Gledajuci finansijski to je sada tako, a gledajuci po kolicini izvezene robe a to je ono sto se ne vidi, Kina je mnogo, mnogo veci izvoznik. Recimo, ako se jedna masina iz Nemacke proda za 100.000 evra a ista takva masina iz Kine za 10.000 evra kinezima je potrebno da bi bili na prvom mestu da prodaju 11 masina. Kina moze proizvodnju jedne masine da izgubi ali ne i Nemacka. Danasnji nemacki skok proizvodnje je rezultat slabljenja drugih clanica EU a ne rezultat stvarnog oporavka ekonomije.Ta masovnost proizvodnje u stvari Kinezima daje neslucenu prednost u odnosu na sve druge. Kina, sto se tice proizvodnje nece imati probleme sa zapadom jer na zapadu vise i ne postoje proizvodnje, Kina ce imati probleme sa Indijom, i ostalim azijskim zemljama koje su tek u usponu a brojcano su veoma velike.
Ako su proizvodnje tamo u Aziji postavlja se pitanje sta ce raditi ostatak sveta, kakve usluge taj deo sveta moze da radi da bi preziveo. Sto se tice Rusije za nju ne treba brinuti jer oni imaju sve i sirovine i energente ako nemaju proizvodnju ne moraju bas da brinu ali sta je to sto danasnji zapad moze da ponudi.
ZASTO JE DOSLO DO EKONOMSKE KRIZE
Da bismo bolje razumeli zasto je doslo do ekonomske krize, prvo treba da se razluci sta je to sto sacinjava jednu privredu u svakoj drzavi, a to su tri osnovna elementa.
Prvo: Kapital
Drugo: Radna snaga ili narod
Trece: Budzet
Kapital je privatan i on je vlasnistvo pojedinca i sa tim kapitalom ne samo zapadne drzave nego sve drzave u svetu nemaju nikakve veze sem "obaveze" da ga stite u inostranstvu. Drzava ima koristi samo od kapitala koji je u njihovom vlasnistvu.
Narod ili radnicka klasa kao i budzet su ostali i danas sacinjavaju privredu svih drzava. Narod ili radna snaga i budzet, bez kapitala su ekonomski gledajuci nesto sto je ravno nuli.
Kapital je 1990 krenuo iz zemalja zapada na jeftinija trzista radne snage da bi dosao do extra profita jer za kapital ne postoji rec patriotizam. Svaki kapital se vodi jednom vodiljom a to je da se sto vise uveca i to je jedan od stvarnih i pravih izvora danasnje krize.
Odlaskom kapitala iz zemalja zapada ostao je narod i budzet. Narod koji sada ostaje bez posla i budzet koji sve vise trpi socijalne pritiske i postaje veliki duznik a samim tim se stvara nesigurnost i nepoverenje za bilo kakvo ozbiljnije ulaganje. Narod ili radnicka klasa ostaje bez posla jer se kapital sve vise seli na povoljnija podrucja i sudbina naroda ili radnicke klase ga uopste ne zanima iako su ga oni stvarali. Takodjer veliki problem zapadnim vladama su vremena proslosti u kom je radnicka klasa imala velike plate i visok standard a danas upravo te dve stvari najvise trpe. Obican gradjanin zapada ne moze da shvati kako je do ove situacije doslo jer je uvek samo radio i radio i uopste ne moze da pretpostavi kuda sve ovo vodi, a vodi u njegovu propast i drastican pad plata kao i strahovit pad zivotnog standarda. Ne bih nikako iskljucio i mogucnost revolucije u zapadnim drzavama. Budzet nece moci da izdrzi socijalna davanja, drzava nece moci da zaposli narod a kapital zapada ce sve vise da bezi u "sigurnija" podrucja. Stednjama u budzetu krece prava lavina negativnih posledica koje ce se manifestovati kroz pad potrosnje, gradnje infrastrukture a samim tim pada i zaposljavanje i manjak posla za ostale pratece industrije koje ce prvo povecavati cene, potom nezaposlenost i to do konacnog bakrota i drzave i naroda.
Sudbina zapadnih zemalja nije vise u njihovim rukama, ona je danas u rukama drzava poput Kine, Rusije, Indije, Brazila i jos nekih azijskih drzava.
Radnicka klasa ili narod u drzavama zapada se nalazi svakim danom u sve goroj i goroj situaciji jer sa jedne strane imaju ogromne kredite za kuce, stanove, kola, godisnje odmore, dok sa druge strane cene skacu, opada zaposlenost i plate se realno smanjuju sve do momenta dok ne ostanu bez posla a samim tim i bez kuca i stanova.
Sta danas odrzava te drzave u zivotu da ne bankrotiraju. Njihova valuta, kao i po mom misljenju iznenadjenost i nespremnost Kine, Rusije, Indije, Brazila i jos nekih zemalja Azije da preuzmu vodjsto sveta.
Zapad je danas kako vidimo jedan najobicniji galamdzija bez prebijene pare sa sigurnom perspektivom totalnog bankrota.
Ali i ove nove zamlje realne ekonomije ne mogu da preko noci "obore zapadne zemlje na ledja" jer bi onda znacajno uzdrmali svoje ekonomije jer je zapad bio najveci potrosac njihove proizvodnje ali ni oni nece doveka trpeti zapadne zemlje i njihovo razbacivanje i pokazivanje misica. Hipoteticki gledajuci, Kina za jedan dan moze da unisti dolar da sve svoje devizne rezerve izbaci na trsite na prodaju gde bi dolar verovatno uvece tog dana vredeo 1$=1cent$ ali bi u tom slucaju najvise ipak izgubila Kina jer bi dugogodisnju dolarsku zaradu izgubila za jedan dan. Amerika bi bankrotirala a Kina izgubila jednog od "dobrih" kupaca. Sledeceg dana bi u Kini veliki broj ljudi ostao bez posla. Ovo nam govori da se u narednom periodu mora traziti resenje za $ jer nece niko nikoga da hrani doveka. To "hranjenje doveka" danas odrzava zapadne zemlje u stanju ovakvom kakvo je a ono je svakim mesecom sve gore i gore. Da kazem prostije "zive od stare slave" bez realnog pokrica. Uz dolar se slepa i Evro. Realno, sada kada se pretpostavljaju ili znaju dugovanja zapadnih drzava evro nema nikakvo pokrice. Po meni to je valuta zajedno sa valutom britanske funte koju svakako treba izbegavati i treba se vezati za Svajcarski franak neko vreme dok se ne nadje novo resenje.
Neoliberalni kapitalizam koji je SAD forsirao je propao i ne njega nebi trosio vreme. Stete koje je naneo celom svetu su nemerljive. Avanturizam pojedinaca koji placa ceo svet.
Gledajuci spisak zemalja na Wikipediji kao i visina njihovih spoljnih dugovanja, deviznih rezervi, zlatnih rezervi (ukoliko je ono tacno) neumitno se namece pitanje ko je imao te pare da ih pozajmi, gde ih je taj i kada zaradio, i dali ih je poverilac imao u momentu zajma ili ih je samo po potrebi stampao i delio koliko kome treba. Nejasan mi je odgovor ko ce te dugove da vrati. Neko ce morati taj cvor da presece. Visina dugova kazuje da ne mogu danas kljucne zemlje te dugove da vrate da 100 godina rade a nista ne trose. Visina dugovanja obesmisljava sva ekonomska razmisljanja i ucenja. Sa ovolikom visinom spoljnog duga svim drzavama u svetu se ne pise dobro kako u ekonomiji tako i u opstanku ljudske rase. Smatram da se dolazi do faze kada ce svet morati ili da ode u ropstvo pojedinaca ili institucija koji su te pare stampali i delili ili da zemlje duznici preseku i traze da se vidi odakle su te pare dosle pa ukoliko su stampane da se ti dugovi ne vracaju. Sadasnja perspektiva ovim dugovima moze da bude samo jedan sveopsti svetski rat, nebitni su razlozi bitne su samo posledice. Sme li se svet neodgovrno ponasati i pustiti ove neodgovorne pojedince i institucije da ga uniste.
PERSPEKTIVA USA I EU
Drzave sa tolikim dugovima, svakodnevni gubitak radnih mesta, pad izvoza a povecanje uvoza, ja licno tim drzavama ne vidim perspektivu. Vidim samo pad plata i standarda stanovnistva sve do nivoa Azijskih zemalja tek tada je nekakav kraj recesije za njih. Teski socijalni nemiri a ne iskljucujem ni mogucnost revolucije, zalaganje za kraj kapitalistickog sistema, kraj NATO pakta jer nece imati ko da ga finansira. Predvidjam raspad EU a o tome dali ce i u kakvoj formi opstati iskljucivo zavisi od odluke Kine, Rusije, Indije i Brazila. Razloga za raspad danas vec ima dovoljno ali se ocekuje i "misljenje" sa strane. Najaca drzava EU - Nemacka se nalazi u veoma teskoj situaciji, ima jako razvijenu masinsku industriju ali koja je pred propasti, jer ce je pregaziti jeftina kineska masinska industrija. Sve vece slabljenje masinske industrije u Nemackoj ce podizati cene i ubrzavati slom. Sem toga Nemacka je jedno ili dva mesta ispred Srbije u starosti naroda sto ce im znacajno otezavati situaciju u buducnosti prvenstveno zbog penzija. Najbolje u celoj situaciji ce proci zemlje sa jako razvijenom prehrambenom industrijom. Zbog udaljenosti, roka trajanja kao i troskova prevoza proizvoda domacim firmama ce biti lakse da izidje na kraj sa konkurencijom sa Istoka. U Nemackoj se moze ocekivati skok ekonomije ali to je "privremeni skok" jer Namacka je proizvodjacka drzava. Rezultat tog ekonomskog skoka ce biti gasenje konkurentskih firmi u samoj EU a ne povecanje izvoza ka zemljama van EU.
Kada kazem da im ne vidim perspektivu mislim pre svega na to da ih kao nekakvu jedinstvenu tvorevinu ne vidim za 10-20 godina. EU ne vidim kao nekakvu tvorevinu, mozda kao neku veoma labavu bezviznu uniju, u kojoj ce se svako nositi sopstvenim interesima. Jedinstvene politike nece biti jer to nece u tom periodu odgovarati nikome u svetu a velikim delom ni clanicama danasnje EU. Svaka clanica danasnje EU ce zeleti da se bavi poljoprivredom jer ce jedino ta oblast imati perspektivu ali nece imati toliko trziste. Za danasnje zemlje clanice EU dolaze jako, jako teska vremena. Opadanjem ekonomske snage i sam NATO ce se ugasiti jer nece imato ko da ga finansira. U svetu ce doci do znacajnog prekomponovanja snaga kao i do preispitivanja kapitalistickog sistema. Zapad danas zivi na nastampanim parama a mi Srbi najbolje znamo sta znaci stampanje pare posle kog dolazi do skoka cena i hiperinflacije. Stalni protesti i strajkovi ce stalno slabiti sve vise i vise drzave clanice EU.
Zasto ce doci do preispitivanja kapitalistickog sistema. Kapitalisticki sistem privrede je bio dobar i napredan sve do mementa dok ponuda roba se nije izjadnacila sa potraznjom za tim istim robama. Moment izjednacavanja ponude i potraznje je ujedno i vrhunac kapitalistickog sistema i sada kapitalisticki sistem preti da uzgrozi ljudsku rasu i da svet dovede do globalnog rata i iskorenjivanja naroda. Drzava ce morati da preuzme ulogu kapitaliste da bi uopste mogla da odrzi koliko toliko radna mesta jer kapitaliste nece interesovati nikakvo ulaganje. Velika nezaposlenost, velika dugovanja drzave, male plate, velika dugovanja gradjanstva, socijalni nemiri sa skoro sigurnim ishodom revolucije donece neke nove zakljucke o kapitalistickom sistemu. Ovo sazrevanje ce trajati mozda neko duze vreme. Jednostavno svet mora da pronadje nova resenja. Dolazi vreme da svet predje stepenicu kapitalizma. U kakav novi sistem videcemo.
Naravno ovaj prelazak iz kapitalizma u neki drugi sistem ce svet propratiti padom mnogih vlada, mnogim lokalnim ratovima, neizmirenim racunima iz proslosti. Nesavrsenstvo ljudske rase ce doci do izrazaja. Ovo je kriza silaska staroga i dolaska novog svetskog gazde.
Sto se tice Amerike moje je misljenje da joj je sudbina zabetonirana samo je pitanje dali ce tu sudbinu prihvatiti mirnim putem ili ce krenuti u ratove koje ce sasvim sigurno izgubiti ali videci poteze danas mislim da se Amerika odlucila za ovaj drugi put.
Postoje dva puta ekonomije zapada a ovo gore navedeno je prvi put, drugi put im je ratna opcija prakticno sa Rusijom, Kinom i zemljama u usponu iskljucivo radi ostanka na mestu broj 1 u svetu. Za sta ce se zapad konacno opredeliti vreme ce pokazati. Za sada koliko vidimo vezbaju i ovu drugu opciju koja bi za kompletno covecanstvo bila krajnje katastrofalna. Sme li to svet sebi dozvoliti.